Znameniti i poznati savremenici

 

+Свештеник Дамјан Ђурица

djurica_svestenik

Рођен је 1881. године у Дрвару. Завршио је Сарајевску Богословију. Био парох у Друговићима код Прњавора, Босанској Дубици и Бања Луци; Eпархија бањалучко-бихаћка. Осуђен на смрт на такозваним продуженим “сарајевским процесима” у Бања Луци заједно са свештеником Миланом Јанковићем и већим бројем српских родољуба. Последња жеља је била да са сабратом свештеником, над собом и над својом групом, изврше опело. Смртна казна није извршена. Поп Дамјан је осуђен на 15 година робије и интерниран у Арад, па повучен на издржавање казне у Зеници и Травнику. Епископ Василије је, упркос црквеним канонима, попадију и шесторицу малих синова препустио сиротовању. Наиме, попадија је морала да пере веш по виђенијим кућама у Бања Луци да би прехранила породицу. Након ослобођења, поп Дамјан је добио и седмо дете – Душанку, што га је веома обрадовало.

Иначе, по карактеру монашки тип хришћанина: ћутљив и молитвен. Био је одличан проповедник. Особито су хвалили његове пастирске беседе.

Умро је 1961. године у Београду и сахрањен без опела, с обзиром на то да се опело не понавља.

о. Иларион Ђурица

+Јанко Григорија Ђурица

janko

Рођен 3.марта 1912.године у Ђеврскама, општина Скрадин. По занимању трговац. Ступио у војни кадар 3.маја 1934, а иступио 3. фебруара 1935. године због болести. Отац Глишо га је свуда водио по докторима, лечио га и у Загребу, нудио имовину да га спасу, али узалуд. Умро је у 25 години од туберколозе.
Стриц Јанко је заиста био префињен лик, што се види са сачуване фотографије из војне књижице.

Мој отац, а његов брат од стрица, описивао га је као веома стрпљивог човека, са инстанчаним осећањем за стварност. По његовом сведочењу био је племенит, пристојан и трпељив човек, те са дубоким смислом за поштење и веома праведан.

Сахрањен код Светог Илије у Ђеврскама.

о. Иларион Ђурица